Дан школе у Каменици

Основна школа у Косовској Каменици ”Десанка Максимовић” 16. маја слави дан школе и позив на прославу је стигао и на адресу нашег удружења. На пут су кренули Дејан Ђурђев и Серјожа Попов, појачани са Јелисаветом Семјоновом из Русије. Јелисавета иначе пише докторски рад о фрескама храма Богородице Љевишке у Призрену и много времена проводи на Косову и Метохији. Она нам је такође великодушно уступила свој стан у Москви приликом наше посете Русији.

У суботу рано ујутро стигли смо у Звечан, где смо, као и обично, запалили свећу на Слађанином гробу и посетили њене родитеље.

Затим смо се запутили у седиште организације ”Мајка девет Југовића” где нам је ваљало предати помоћ коју су прикупили пријатељи из Русије – из сверуског покрета ”Косовски фронт” и Православне Гимназије ”Свети Сергије Радоњешки” из Сергијевог Посада. За новац који су послали пријатељи из ”Косовског фронта” купљено је месо (244 кг) за потребе народних кухиња, док је новац послат од Гимназије предат представницима организације.

У наставку дана обишли смо наше старе пријатеље, породицу Тот из Осојана, да бисмо предвече наставили пут ка Каменици. Дочекао нас је наставник Никола Антић, код кога смо и преспавали. Никола је имао задужење да припреми дечији програм поводом дана школе, које се имао одржати у недељу у 11.30 у Дому културе у Каменици.

У недељу ујутро, након Литургије у цркви светог Николе у Каменици, запутили смо се у посету породици Перић, који су такође наши стари знанци (посетили смо их прошле године у августу са Алексејем из Москве). Породица Перић живи у селу Ајновце, недалеко од Каменице, на усамљеном имању и броји седам чланова: Његован, Живица, деца Јована, Ивана, Анђела и једномесечни Милан. Са њима живи и бака Благица. Ово је кућа у којој живи ова многочлана породица.

Пре неколико година преко хуманитарних организација направљена им је ”нова” кућа. Кажемо ”нова”, јер породица у њој не може да живи, већ и даље користи стару кућу. А не може да живи у њој јер је предузимач, Албанац, који ју је правио, урадио тако да се ова што пре сруши, ако не цела а оно барем кров. Она споља изгледа овако:

Таваница је по целој кући кренула да пропада (погледајте линију плафона):

Није ни чудо, јер ламперија је малим ексерима закуцана за греде, преко којих је просто бачена стаклена вуна:

Дакле, одмах испод стаклене вуне је ламперија, а кроз рупице у ламперији види се соба.

Греде су такође очајно повезане:

И црепови су лоше послагани, тако да кров прокишњава. Све у свему, у кући је немогуће спавати и боравити, јер постоји стална опасност да се ламперија (и грађа) откачи и падне, затим зими је кућу немогуће угрејати, јер нити има споља изолацију, нити на плафону. Такође, кућа је пуна честица стаклене вуне која је иначе јак алергент.

Перићи живе искључиво од стоке и земље, и нико у породици није запослен. Они не могу себи приуштити сређивање куће, и зато су наставили да живе у старој кући.

Да би се њихова ”нова” кућа довела у ред, потребно је следеће: скинути црепове и учврстити греде и летве (уколико је то уопште могуће са постојећом грађом) и затим вратити црепове како треба. Даље, потребно је урадити праву изолацију таванице, што изискује још материјала, и учврстити постојећу ламперију (или излити класичну плочу). Такође, испод црепа такође треба поставити изолацију, а исто и на спољним зидовима, које потом треба омалтерисати.

Користимо ову прилику да све људе добре воље позовемо да се помогне породици Перић, како би се кућа довела у стање да се у њој може становати. Акцију ће у Русији водити наши пријатељи са сајта сеница.ру.

Након посете Перићима којима смо предали помоћ наших пријатеља са сеница.ру, као и других добрих људи из Русије, одјурили смо у Дом културе на свечаност. Осим лепог програма који су извела деца видели смо и наше другаре који су били на екскурзији у Карловцима, а посетили смо и школску библиотеку, која се полако пуни књигама, захваљујући акцији коју су покренули ученици школе преко форума Божура, а подржали многи људи добре воље.

После приредбе управа школе уприличила је ручак и дружење, којем су присуствовали гости из школа широм Србије.

Обилазак рушевина манастира Убожац у послеподневим сатима, као и обилазак старог града Ново Брдо оставио је на нас силан утисак. Убожац датира, како се претпоставља, из 14. века, а од цркве и околних зидина није много остало. Уколико се хитно не уради обнова ове светиње, она ће се свакако и надаље убрзано урушавати.

Слично стање је и са Новим Брдом. Некада један од најбогатијих европских градова (пре турских освајања), са рудником злата у близини, данас је изложен пропадању. Са зидина пуца поглед на све четири стране света, док около фијуче јак планински ветар.

Са првим мраком кренули смо пут Карловаца, а Јелисавета је остала на Космету како би наставила са својим радом.

Хвала нашим домаћинима на срдачном гостопримству, и надамо се скором поновном виђењу! Такође, хвала и пријатељима из Русије који српску светињу, Косово и Метохију, не доживљавају ништа мање као своју, него што је Срби доживљавају.

Нови конкурс!

Драги пријатељи, драга децо, обавештавамо вас о отварању новог конкурса, овог пута за децу у Гимназији ”9. мај” у Косовској Каменици (са истуреним одељењем у Ропотову). И овај конкурс спроводи се уз помоћ управе и наставника Гимназије и уз помоћ наших пријатеља из Русије, са сајта сеница.ру, који су ауторима награђених радова обезбедили путовање у Сремске Карловце. На конкурсу су заступљене следеће теме:

1. РАДОСТ РАДА - тема о будућем занимању којим би деца волела да се баве.

2. СВЕТ ДУШЕ - тема о врлинама и пороцима.

3. ОКЛОПНИЦИ СИЛНИ, БЕЗ МАНЕ И СТРАХА - тема о витезовима, тј о витештву и витешким врлинама.

4. ПОЕЗИЈА - рад на слободну тему.

Све теме уствари су рубрике из часописа, тако да ће најбољи радови бити објављени у следећем броју Божура. Из сваке теме бираће се 5 најбољих радова, дакле укупно 20 за све четири теме. 20 награђених аутора биће наши гости у Сремским Карловцима на четвородневној екскурзији. Позивамо све оне који желе да помогну да боравак деци на екскурзији буде што пријатнији, да нам се јаве.
Конкурс је отворен током следеће недеље, дакле од 10. до 14. маја, а путовање ће бити организовано крајем школске године.

Сусрети са руским пријатељима

Председник и потпредседник удружења ”Косовски божур” Серјожа Попов и Дејан Ђурђев имали су велику част и задовољство да средином марта проведу неколико незаборавних дана са пријатељима и сарадницима у Русији. Дејан Ђурђев још је ишао и као представник Карловачке гимназије у циљу успостављања веза са руским школама. На аеродрому нас је, у недељу 14. марта, дочекала наша стара познаница и сарадница са сајта Сеница.ру, Олга Серебровска, која је уједно била и наш домаћин током целог боравка. У понедељак били смо гости у Православној гимназији ”Свети Сергије Радоњешки” у граду Сергијевом Посаду (иначе граду-побратиму Сремских Карловаца), недалеко од Москве.

У Посаду нас је најпре дочекао отац Никодим, духовник Гимназије, и показао нам предивну Тројице-Сергијеву лавру и њене знаменитости. По обиласку Лавре запутили смо се у Гимназију где смо се срели са директором, оцем Амфилохијем, и сарадницима. Гимназија је једина тог типа у Сергијевом Посаду, и ради по програму по којем раде и класичне гимназије, с тим да деца посебно уче о православној вери, историји, црквенословенском језику... Дечица су обучена у школске униформе, које су током нашег обиласка биле тамне боје, због поста.

Иначе, школовање траје 11 година, тј похађају је деца од своје седме до осамнаесте године (отприлике као код нас основна и средња школа заједно). Више о гимназији можете погледати на сајту http://www.ortgymnazy.ru. Након обиласка и ручка уприличен је разговор са руководством школе на коме су разматране могућности сарадње између Гимназије у Посаду и Карловачке, као и о сарадњи између Гимназије и часописа ”Косовски божур”. Такође, у Гимназији је током зиме спроведена акција прикупљања помоћи за народне кухиње на Космету, а деца су писала писма својим другарима у косметским школама.

Све то, помоћ и писма, предали су нам наши домаћини, како бисмо проследили адресатима. Након пријатно проведеног дана, вратили смо се у Москву.

Наредних дана сусрели смо се са председником покрета ”Косовски фронт” Александром Кравченком. Са ”Косовским фронтом” наше удружење одраније има успешну сарадњу, а ово је била прилика за лично упознавање и разговор о будућој сарадњи. И активисти ”Косовског фронта” прикупили су материјалну помоћ за народне кухиње на Космету, и предали нам да је проследимо тамо где је и намењена.

Пријатан сусрет имали смо и са члановима форума Сеница.ру, са којим наше удружење успешно сарађује већ дуже време. Следећа акција, за коју је Сеница.ру обезбедила средства, јесте конкурс у Основној школи у Штрпцу, а победнике конкурса очекује путовање у Сремске Карловце (конкурс ће бити објављен непосредно после Васкрса, када се деца враћају са распуста). Од прикупљених средстава помаже се и многим породицама на КиМ.

Поменимо и сусрет са редакцијом издавачке куће ”Славјанка”, која издаје неколико тиражних православних часописа (”Славјанка”, ”Руски журнал”...). Са главним уредником Сергејем Тимченком и члановима редакције часописа ”Славјанка” разговарали смо, током интервјуа за њихов лист, о акцијама везаним за децу Космета (неке од њих испраћене су и подржане кроз ”Славјанку”), као и о могућности да ”Божур” излази и на руском језику.

Наравно, током боравка имали смо прилику да обиђемо многе светиње и знаменитости Москве и Сергијевог Посада, од којих свакако највише плене древно-руске иконе, које се могу видети на многим местима: Третјаковској галерији, храмовима Кремља, Музеју имена Андреја Рубљова у Спасо-Андрониковом манастиру, Тројице-Сергијевој лаври и у многим црквама и манастирима широм Москве.

Захваљујемо нашим домаћинима, посебно Олги Серебровској, који су се потрудили нам боравак у многољудној Москви прође што пријатније и успешније!

Зимско дружење!

 

Хладни јануарски дани, током протеклог викенда, бејаху огрејани сусретом и дружењем са нашим другарима из ОШ ”Десанка Максимовић” у Косовској Каменици. Наиме, двадесеторо аутора, деце од 4. до 8. разреда, чији су радови награђени на недавно одржаном конкурсу, прошлог викенда су, скупа са својим наставницима, били наши гости у Сремским Карловцима. Но, кренимо редом.
Наши пријатељи кренули су у петак, 15. јануара, у раним јутарњим часовима из Косовске Каменице, да би дугачак пут превалили преко дана. Као место сусрета договорена је Карловачка гимназија, у којој су Карловчани нестрпљиво очекивали драге госте. Било је већ 16 часова када је аутобус пристигао у Карловце. Децу и наставнике прво је поздравио и пожелео им добродошлицу директор Гимназије, изразивши наду да међу децом има и будућих ђака Карловачке гимназије. Уследило је упознавање са Карловчанима, након чега су уморни гости пошли кућама, свако са својим домаћином.
Сутрадан, у суботу, чланови удружења ”Россия" из Новог Сада припремили су деци леп програм: обилазак градског музеја на Петроварадинској тврђави и шетња тврђавом, затим обилазак Војвођанског музеја, и ручак. Време је било заиста хладно, те није погодовало за шетњу, али то није покварило добро расположење. Дружење је настављено у великој играоници на Новом Насељу, где је свако пронашао разоноду за себе. У 19 часова сва деца, као и велики број карловчана-домаћина гледали су балет ”Жизела” који се давао у Српском народном позоришту. И наравно, након таквог дана, шта остаје друго, него добро се одморити.
Јер сутрадан је ваљало поранити, да бисмо стигли у манастир Гргетег на Литургију. Након обиласка и ручка, упутили смо се ка манастиру Ново Хопово. Здања српских манастира, сведоци многих догађаја из богате историје нашег народа, увек имају нечим новим да нас оплемене. Хладноћа нас је поново пожурила, те похитасмо у наше Карловце, на загревање, ручак и одмор. У 16 часова деци је знаменитости Карловаца показао професор карловачке гимназије и потпредседник удружења ”Косовски божур” Дејан Ђурђев. Док је Дејан, на крају обиласка, показивао гостима богату библиотеку прве српске гимназије, његови ђаци, гимназијалци, завршавали су последње припреме за дружење које је било предвиђено за 17 часова у свечаној сали, у којој су већ почели да се окупљају Карловчани, деца, гости...
Вече су започела деца, наши драги гости рецитовањем песама. Многа деца рецитовала су своје песме, награђене на конкурсу. Затим су присутни погледали кратак филм-презентацију о Косовској Каменици и околини, како би се упознали са родним крајем наших другара. О свом крају и они сами су нам надахнуто писали. После пројекције имали смо част да нам госпођа Нела Радановић, из удружења ”Россия" отпева неколико песама. Уследило је послужење, а потом и игра у којој су сви учествовали - и стари и млади. Наши пријатељи из Русије, са сајта сеница.ру и удружења ”Косовски фронт”, као и многи други, и за овај пут послали су нам много руских играчака, заиста посебних и необично креативних, тако да су и најстарији морали добро да се потруде не би ли решили задатак који је игра пред њих поставила. Наравно, старији су помагали млађима, негде и млађи старијима, и мало ко је приметио да је у игри прошло већ готово два часа. Поделом дарова, послатих од наших пријатеља из Русије, завршило се ово предивно вече.
На жалост, као и обично, време проведено са драгим и блиским особама увек нам некако брзо прође, те тако су тог снежног јутра у понедељак, домаћини тешка срца испраћали госте, који такође нису крили да им је време брзо прошло (о својим утисцима писаће нам они сами, надамо се)... Но, телефони су размењени, адресе такође, тако да се надамо да је овај сусрет тек почетак дружења и да ћемо се састајати још много пута, како у Карловцима, тако и у Косовској Каменици. У 9 часова већ смо пристигли у Београд, у ЗОО врт. Снег је откравио хладноћу од прошлих дана, те је било пријатније шетати напољу. Обишавши ЗОО парк, прошетали смо и Калемегданом. Подне се ближило, ваљало је кретати на дуг пут, да се не би путовало до касно у ноћ. Богу хвала, наши другари јавили су већ око 19 часова да су добро и срећно стигли кућама.
Желео бих да се у име удружења ”Косовски божур” захвалим свима који су омогућили да ово дружење буде уприличено: прво, наравно, деци, учесницима конкурса, на прелепим радовима, и на дивним тренуцима проведеним са њима. Захваљујемо такође директору и наставницима школе ”Десанка Максимовић” на помоћи у спровођењу конкурса, а посебно наставницима Николи, Марини и Снежани.
Без наших пријатеља из Русије не би било могуће организовати путовање, зато њима дугујемо посебну захвалност: браћи и сестрама окупљених око сајта сеница.ру, посебно Олги Серебровској, која је координирала целу акцију прикупљања средстава за путовање, као и играчака, затим нашим пријатељима из сверуског удружења ”Косовски фронт”, од чијих чланова непрестано примамо дарове намењене деци; и наравно, захвалност дугујемо удружењу ”Россия" из Новог Сада, организаторима суботњег боравка деце у Новом Саду. Захваљујемо и нашим драгим Карловчанима, директору и ђацима Карловачке гимназије, који настављају да одржавају домаћински дух Карловаца; игуману манастира Гргетег о. Доситеју; директору ЗОО врта у Београду г. Вуку Бојовићу; агенцији ”Атос” и г. Срби, власнику, на удобној и безбедној вожњи, и свима који су на било који начин допринели овој акцији.
Нека им свима Господ стоструко узврати!
Са децом и наставницима већ смо договарали будуће акције, и заиста се надамо да је овај сусрет и дружење тек почетак дуготрајне сарадње. До скорог сусрета у Косовској Каменици!

Фотографије можете погледати овде.

Екскурзија!

Прошлог викенда имали смо велику радост да се дружимо са нашим другарима, ауторима награђених радова, из школе ”Десанка Максимовић” из Косовске Каменице. О томе је у припреми опширан текст, као и фотографије, а надамо се да ће нам и наши другари на овим странама описати своје утиске са дружења у Сремским Карловцима.
Тиме је окончана прва етапа у сарадњи у коју су укључени наши пријатељи из Русије са сајта сеница.ру и покрета Косовски фронт, као и многи поједници, затим удружење Косовски божур из Сремских Карловаца, удружење ”Россия” из Новог Сада, и основна школа ”Десанка Максимовић” са истуреним одељењима. Кажемо прва етапа, јер у плану је још много лепих акција, за које нека би дао Господ да буду реализоване. А воља, слава Богу, постоји!

Нови број!

Драги читаоци, радост нам је да вас обавестимо да је изашао нови, шести број Божура, и то захваљујући доброти брата Зорана, којем су потребне ваше молитве, и наших пријатеља, власника ресторана ”Цар” из Смедерева. Без њихове помоћи не би било могуће штампање овог броја. Нека им Господ стоструко узврати!

Половина тиража већ је послана Епархији рашко-призренској, која ће часопис даље проследити деци широм Косова и Метохије.

Поново цветају божури...

У четвртак, 6. августа, на дан свете великомученице Христине, мученица Слађана предала је свој дух Христу Богу, и населила се тамо где нема више туге, бола ни уздаха. Још један Косовски божур расцветао се и размирисао по пољима Царства Небеског и по пољима косовским и метохијским.
Слађана је сахрањена сутрадан, у петак, на гробљу у Бановом Долу.
Хвала вам свима који сте се одазвали на апел за помоћ Слађани. Сва средства која су прикупљена за лечење, биће предата Слађаниној породици.
Вјечнаја памјат!

Почела је да ради верзија сајта часописа на руском језику, можете је погледати овде.

---

Поздрав деци

 

 

Овом песмом је чика Јова поздравио српску децу у првом броју листа ”Невен”